Аутор: Миломир Васић
3.10.2012. г.
За прошле изборе написах како билборд страда од неке црне фарбе (можда прерађеног уља), али овај пута је мало другачије. Добили смо још један нови билборд, али страдаше овај пута сви од црвене боје. Неки би рекли да су на прошлим изборима "црни" (четници) дигли руку на "црвене" (комунисте). Али шта је било овај пута? Овај пута на црвеним ликовима је црвена фарба. То је доказ да су се и "црвени" дигли да скину своје са власти. Више нико не може да замисли огађене ликове на власти. Остало је још неколико новинара, иначе врло објективних, да бране "опасни отпад".
Страда билборд управо код Терми Озрен. Потенцијал који осам година ове власти није стављен у праву функцију. Власника нико и не зна. Толико о транспарентности ове власти.
Одговорност за стање у коме се налазимо сноси власт, али и појединци, који учествујући демократским путем на изборима учествују и у формирању власти. Ми као појединци требамо ставити дио терета на своја плећа. Људе је ухватила егоистичка манија. Ствари се посматрају из једне егоистичке перспективе као да смо ми једини били и бићемо на овом мјесту, на нашем Озрену. Заборављамо да смо само једна у низу генерација, и да су богатства која смо добили плод мукотрпног рада генерација, да је за територију на којој ми слободно живимо проливено много крви наших предака, те да све то материјално и духовно насљеђе треба да сачувамо, умножавамо и предамо будућим генерацијама.
Примјер који ову тезу потврђује је привреда на нашој општини која је потпуно стала. Иако се стање мало уљепшава кроз пропагандни општински Билтен, позитивних ствари скоро да нема. Велики споменик наше пропасти је високи димњак циглане у Сочковцу. Фабрика која је некада хранила људе, данас је оставила иза ње сирочад. Споменик још стоји, онако црвенкаст, симболизујући радничку крв. Стоји док га не сруше. По неким информацијама погон је отишао у Пећ, на Космет, Шиптарима. Толико о домаћој издаји. Нека они праве "сочковачку" циглу и цријеп, када "ми" нисмо знали. Ови наши несрећници су хтјели да ово гробље и споменик још више оскрнаве тако што би лоцирали неки опасни отпад. Да хемикалије нагризу и ово наше мало озренске земље што нам је остало.
Ако ствари буду ишле овим правцем чека и Озрен иста судбина као и Космет. Не брините, напуштајући ове просторе и тиме прекидајући континуитет са прецима, са генерацијама које су дале животе за Озрен, ослобађате простор некоме другоме, ко свакако није дио овог континуитета. Доћи ће неко ко ће добро да се организује и живи у задовољству на овом простору, јер овако лијепих терена нема свугдје. Преиспитајмо своју одговорност због чињења неких поступака, али не требамо заборавити и на одговорност због пасивности.
Након пљачке и уништавања привреде, не брините, неће све бити готово. Остају два за експлоатацију врло значајна озренска ресурса, шуме и воде. Шуме већ страдају, а са њима и воде пропадају. А онда на крају и земљиште, тло наших предака. Е тада више неће бити ни нас.
Неки би рекли да мало претјерујем, да ми недостаје оптимизма. Оптимизам остављам онима у Бањалуци и Лакташима, јер не може човјек са Озрена и онај из Бањалуке и Лакташа да пише исто. Њима је из дана у дан боље, а нама из дана у дан све горе.
Заслуга СНСД-ове власти је и у томе што је увела мржњу међу људе. Обновили су особине некадашњег комунистичког човјека, код кога је уништен дух српског народа. Човјек је претворен у улизицу, полтрона, љигавца... Кукавички и поданички менталитет је постављен као главна карактерна особина "социјал-демократског човјека" у Републици Српској. Човјек треба да се уздигне и не дозволи да му ништарије које се дочепају власти одузму част - достојанство - образ - понос... Јер се у супротном постаје обични љигавац. То је и главни циљ тих типова. Они су опчињени добијеном моћи да управљају људским судбинама. Они уживају у томе да долазите стотину пута да их молите за посао. Заблиндирани у згради вам ускраћују да им приђете. Јер они желе да су недостижни. Па шта друго да очекујете од људи који се "играју Бога". Само су заборавили на једно да људски живот не зависи од њих, већ управо од Бога. Бог им је дао власт да покажу своје право лице. Поносно изађите на изборе и откажите им послушност, јер они престају да служе Богу, постају слуге ђаволске. Само тако се може повратити изгубљена част - достојанство - образ - понос.
Поносно је имати претке који су се у континуитету борили на правој страни, без грешке, за своју отаџбину, за Озрен, за своју општину, за своје село. Хвала прадједу Ђорђу (Солунском ратнику), дједу Јови (борцу Југословенске војске у отаџбини - митраљесцу Озренског четничког корпуса) и оцу Бошку (борцу Војске Републике Српске). Ратови су стали, али и даље траје борба за наш крај. То је политичка борба, која често зна бити значајнија од ове ратничке. Јер не треба никада заборавити да је војска средство за остваривање политичких циљева. Политика је изнад војске и зато је врло битно каква ће се политика водити.
Прије почетка отаџбинског рата у нашој кући су се дешавали историјски моменти. Пролазили су кроз кућу тада многи људи. Осјећала се атмосфера да се ствара нешто велико, и тако је и било. Створена је општина Петрово. Темељи су постављени, дошао је период војничке одбране и све до данас политичке борбе за ову општину. Избор је на Вама, да бирате ко ће се борити за опстанак општине Петрово.
Двије слабости из којих произилази угроженост општине су демографска и привредна слабост. Ово морају бити главни приоритети општинске власти. Све остало треба подредити овоме. Без економски стабилног становништва територија губи смисао. Борба за повећање популације и изградња привредних капацитета немају алтернативу. Сву енергију и новац треба усмјерити на ова два циља. Они су кључ опстанка општине Петрово. А ова власт ни педља није учинила по овом питању. Вријеме је да се уведу мјере популационе политике.
Власт се "растеже" у склопу расположивих средстава. Суштина је у расподјели средстава. Да ли куповати готове производе или дати људима машину и оспособити их да стварају производе? Сви знамо шта је дугорочно боље, али тако се не ради. Инфраструктурно је општина солидно развијена, иако је потребан и даљи напредак у овој области. Али не треба да нам ово буде главни приоритет. Данас се најмање брине о човјеку. Сви се "пројекти" заснивају на изградњи и стицању материјалних добара, а становника све мање. Тиме сва изградња и свако материјално добро губи смисао. Осим у случају ако не планирамо да на нашим просторима живи неко друго становништво. Ко данас брине о једном младом човјеку, који након школовања треба да се осамостали и заснује породицу? Нико. То је категорија која је кључ опстанка и наше одрживости на овим просторима. Нико не мисли о младом брачном пару са потомством. То ће бити у мојој глави приоритетна категорија ако будем имао неку од полуга одлучивања (власти).
На овим изборима се одлучује да ли желимо да живимо у "здравој" или "загађеној" средини. Одлучите којим путем желите да идете.
Позивам све оне који ће повјерити свој глас Српској радикалној странци др Војислав Шешељ и мени лично, да се у избору за начелника општине Петрово одлуче за Озрена Петковића, да живимо у здравој средини.
Радикално боље!
