Миломир Васић,
кандидат на
листи за одборника у СО Петрово
СРС - „Српска
у сигурне руке“
Ближе
се избори за локалну власт, а ми се налазимо у хаосу политичких странака и
кандидата, чини ми се никада више ни странака, а ни кандидата нисмо имали него
за ове изборе. Већина људи не воли да чита превише али још увијек ријеч мора да
има своју тежину. Најгоре је када од кандидата немате ниједне ријечи, па не
знате шта можете очекивати од њих.
Да би се прешло из хаоса у
систем потребни су нам циљеви и гласање за идеје и циљеве, а не за неке ситне
интересе. Важно их је поставити, а наравно и реализовати ако нам се пружи
прилика. О позитивним стварима садашње и прошлих власти нећу много, јер те
ствари су завршене и видљиве. Сви су на неки начин дали допринос напретку наше
локалне заједнице и то треба да се настави. За вријеме једних се изгради дом
културе, а за вријеме других уреди Трг Немањића. И тако треба да буде, што
једни започну други треба да наставе.
Неки
се сигурно неће сложити са мном, али ја заиста вјерујем у напредак наше локалне
заједнице. Прије свега морамо изградити сами љубав према мјесту у којем живимо,
да се не оптерећујемо глупошћу како је тамо негдје далеко боље, морамо се
везати за земљу на којој живимо, коју обрађујемо и која нам доноси плодове.
Морамо размишљати како ћемо вишак новца који нам остане или кредит који
подигнемо уложити у своју средину. Тако што ћемо направити или поправити неки
објекат на свом имању, обрадити земљу прађедовску, покренути неки приватни
бизнис, волонтерски се ангажовати у акцијама организација које дјелују и
окупљају људе на нашој општини итд. У томе се огледа наш патриотизам, то је
патриотизам који нам треба за локалне изборе и уопште живот овдје, а када буду
републички избори онда можемо говорити о другој врсти патриотизма. Морамо бити
патриоте, а основни патриотизам је да живите на територији општине Петрово.
Програмски
циљеви које ћу образложити су производ прије свега мог личног сагледавања стања
тј. ствари који мене лично највише „погађају“ у општини Петрово, они нису
постављени као критички ставови већ служе да се реализују добре идеје у
будућности, које су остале још недовршене.
1.
ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА
Попис је завршен и на нашој општини
прилично реално је пописано становништво. Пребројали смо се и треба сада да видимо шта
нам је чинити. Дошли смо до цифре око 7000 становника. Не треба да се
оптерећујемо тиме да ће доћи до неког драстичног повећања становника са мјерама
популационе политике које би провели. Али свакако мјере популационе политике
морају бити приоритет. Ја сам и даље заступник идеје да су главни узроци
миграција са наше општине психолошке природе, гдје страх игра доминантну улогу,
а једним дијелом су наравно и економске прилике узрок миграција. Са јачањем
економских прилика постепено ће се савладавати и ови психолошки узроци. Можемо
констатовати да нас је мало, али то не мора да буде катастрофално. Постоје
мјеста у свијету која су доста мања од нас, па људи живе лијепо и богато.
Можемо и ми, ако сви изградимо код себе онај горе наведени патриотизам.
Наша општина за сада проводи
неке мјере популационе политике које би требале бити и јаче у наредном периоду,
наравно у складу са јачањем буџета. Те мјере су тренутно боље од неких општина
у окружењу са већим буџетом. Оно што треба свакако наставити, као и до сада што
се радило: стимулисање рађања кроз новчану накнаду од стране Општине, поклони
дјеци кроз манифестацију која се одржава задњих година, плаћање ученицима
превоза до школе, набавка уџбеника итд.
Оно што треба урадити под хитно
за младе брачне парове је отварање обданишта, изградња јефтиних станова и
смањити трошкове грађевинских и урбанистичких дозвола за градњу кућа. То је
нешто што искључиво зависи од општинске власти и за то се требају сви они који
буду у скупштинској сали једногласно борити без обзира којим политичким
странкама припадају. Ове идеје се морају реализовати у наредном мандату
начелника општине, јер оне добрим дијелом утичу на психолошке узроке миграција
и дијелом их превазилазе код младих брачних парова. Ту не треба размишљати о
економској добити, већ сву енергију и новац усмјерити у том правцу, а економска
добит ће бити видљива кроз задржавање младих брачних парова на општини,
запошљавањем неколико особа у обданишту, ангажовањем домаћих фирми приликом
изградње итд. За обданиште већ би се прилагодили постојећи простори у
власништву Општине Петрово, тако да не постоји разлог да се ова идеја не
реализује. Изградња јефтиних станова је исто тако проста. Општина на већ
постојећем земљишту у њеном власништву може да реализује овај пројекат, пронаћи
инвеститора и олакшати му све околности око градње, дати му гаранцију ако са
станови не продају у неком зацртаном периоду да ће Општина Петрово бити гарант
код откупа тих станова.
2.
ТУРИЗАМ
Надам се да ће у наредном
периоду доћи до видљивог помака у туристичкој понуди општине Петрово. Ту
истичем нарочито двије ствари које ускоро треба да постану видљиве, а то је продаја
и инвестирање у „Терме - Озрен“ Какмуж и одобравање средстава за пројекат
Уређење кампа у Калуђерици од стране Министарства трговине и туризма у износу
15,000.00 КМ уз још додатну финансијску подршку Општине Петрово и радове ЈКП
„Вода“ Петрово.
„Терме - Озрен“ ће привући
велики број туриста, а то само по себи доноси већи приход у буџету Општине, али
и један општи напредак и освјежење у нашој средини. Ланчано ће са вишедневним
боравком туриста на нашој општини, а то је оно што нам је недостајало, доћи до
развоја и осталих видова туризма на простору Озрена.
Очекујем да ће доћи до
изумирања идеја да у општинском буџету нема видљивих ставки када је туризам у
питању, да у Општини није потребно имати особе које ће се бавити промоцијом и
развојем туризма, да не треба да постоји канцеларија гдје ће боравити стручно
лице за туризам, да мени који тренутно обављам тај посао није потребан ни
штампач, ни папир, ни интернет, ни буџетска средства уопште, да не треба да
имамо једну квалитетну веб презентацију туристичке понуде Озрена и општине
Петрово. Ове идеје треба сахранити.
У циљу квалитетнијег развоја
туризма мој приједлог је да дође до формирања једног предузећа које ће се
бавити туризмом и везати уз туризам још и спорт. То предузеће треба да
проистекне из Општине Петрово и да му гарант опстанка и подршка, нарочито када
је то потребно у првим годинама, буде Општина Петрово. Нешто слично што је
урађено на Преслици, али не да доживи садашњу судбину Преслице. Предузеће би
увезало камп у Калуђерици, бавило се формирањем и уређењем хостела од објекта у
склопу кампа у Калуђерици, угоститељском дјелатношћу, бринуло се и одржавало
садашње купалиште „Беден“ у Калуђерици, улагало и развијало авантуристички
туризам на Озрену, улагало и одржавало већ постојеће спортске објекте, бавило
се организацијом туристичко-спортских манифестација, сарадњом са удружењима
која су везана за туризам и спорт итд. Директан приход би дошао од наплате
кампа, смјештаја у хостелу, услуга авантуристичког туризма и највише наравно од
угоститељског објекта. Сигуран сам да се само од прихода за Велику Госпојину
може омогућити пола годишње плате раднику који ће се бавити одржавањем и
наплатом кампа. Године су прошле и огроман новац за Велику Госпојину је прошао
на тим њивама (ово се односи на оне њиве који су у власништву Општине Петрово, а не
Манастира Озрен), а да ни једна марка није уложена у инфраструктуру кампа.
Надам се да ће и ово постати прошлост.
Као производ овог приједлога,
ја и Синиша Томић смо урадили пројекат уређења кампа у Калуђерици и дио
средстава је одобрен од стране Министарства трговине и туризма. Надамо се да ће
ускоро кренути и сами радови, тако да ћемо за почетак добити капије од облица,
тушеве и тоалете, столове и клупе, потребну канализациону инфраструктуру итд.
Све је то за почетак неопходно у једном кампу. Пројекат је имао подршку
садашњег начелника, а надам се да ће и овај приједлог да заживи у будућности.
Ако овај приједлог не заживи тај камп ће врло брзо бити уништен, као и све оно
што би се уложило у њега.
Још једна ствар за коју
очекујем да ћемо се изборити у будућем периоду јесте да се заврше
правно-имовински односи око планинарског дома на Краљици тј. да се дом укњижи
планинарима, онима који њиме управљају и којима по природи ствари и припада. Од
2001. године када је основано планинарско друштво ми управљамо домом и огромна
средства су уложена у њега. Тренутно је дом укњижен на Манастир Озрен и кроз
„скупштинске клупе“ и уз подршку начелника надам се да ће овај проблем бити ријешен,
тј. да Општина у корист планинарског друштва откупи планинарски дом. Тренутно
нам ове заврзламе око имовинских односа праве велике проблеме, јер немамо
могућност да подносимо пројекте за опремање дома, не може се добити ни
прикључак на електричну мрежу без доказа о власништву итд. Мислим да је циљу
развоја туризма Општини Петрово у интересу да заживи и овај објекат, да се
доводе у своју праву функцију коју заслужује. Још једну ствар коју треба
ријешити је систематско одржавање пута према Краљици. Краљица има име које
привлачи људе, а када би се још горе уложила нека средства овај врх би заживио
у туристичком смислу.
3.
ПОЉОПРИВРЕДА
У пољопривреду треба укључивати
млађе становништво јер без тога нема развоја пољопривреде. Велики помак морају
учинити они старији који треба да на своју дјецу преносе власништво над
парцелама, наравно преписати земљиште оној дјеци која ће се бринути о њему, а
не продати га.
Наставити давати подршку
организованој производњи и пласману пољопривредних производа, као што је случај
за сада са краставцима, а надамо се у наредном периоду и са малинама, купинама,
кромпиром итд.
Идеално би било када би се
нашао инвеститор који ће покренути прехрамбену индустрију јер тиме би се
конкретно знало шта производити на овим нашим просторима.
Један производ који још увијек
нисмо искористили је традиционални озренски суви сир, специфичан производ нашег
краја, који ће надам се неко „убацити“ у индустријску производњу и пласирати на
тржиште, а то би оснажило и спасило посрнуло говедарство на нашој општини.
4.
ПРИВРЕДА
Јачати домаћу привреду и привреднике
и омогућити све могуће олакшице код инвестирања, ово треба да нам буде
приоритетан задатак. Задњих година имамо помака у привреди, запослен је
значајан број радника, још само да су плате у привреди нешто више од садашњих.
Враћам се на податак да немамо превише становништва, тако да ће доћи вријеме да
ће на ове наше просторе долазити радници и са других простора. Већ сада имамо
много радника који путују са других општина и раде у Петрову. Прироритет код
запошљавања свакако треба да имају радници који живе на простору наше општине и
то мора бити неписано правило.
Отворена самопослуга „Ђурић“ и
складиште грађевинског материјала „Пејић“ су направили велику прекретницу и
спријечили одлив нашег новца у Грачаницу, коју добрим дијелом нажалост ми
својим новцем градимо и развијамо. Још мало да обрадимо у својим главама колики
је значај куповине у домаћем маркету и домаћих производа било би нам много
боље. Остало је још доста тога што недостаје у нашој општини, па смо приморани
да купујемо у Федерацији, рецимо намјештај, технику, алат, одјећу итд. Добро би
било када би се у догледно вријеме отворио један тржни центар који ће покрити
ове производе. Наравно недостаје и један квалитетан ресторан са добром храном,
па да Етна не буде „Четна“.
5.
УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА
Јачати (људством и материјално)
комунално предузеће „Вода“ које треба да буде значајан фактор који ће уљепшати
живот на нашој општини. Гдје ће се систематски ријешити купљење смећа и кошење
појединих јавних површина, уређење паркова, гробаља, путних појасева итд.
Радови на Тргу Немањића се
приводе крају и то ће бити још једно освјежење у центру општине. У наредном
периоду треба радити на томе да Трг Немањића буде дијелом затворен за саобраћај,
тј. да се не претвори у паркинг и да у центру Трга имамо репрезентативан
споменик, најприкладнија би била статуа краља Драгутина Немањића. Ове године је
поводом 700 година од упокојења Светог краља Драгутина постављена статуа у
порти Храма Пресвете Тројице у Теслићу, а ми се тога нисмо сјетили прије, иако
се често позивамо на нашу Свету земљу Немањића.
На Лужањку треба радити на
проглашавању једног дијела парком, око локације спомен плоче посвећене
значајном историјском догађају на почетку Другог свјетског рата. Ову историјску
локацију морамо боље искористити и као дио туристичке понуде. Тај дио треба да
буде уређен по угледу на Равногорски парк у Билећи, уз подизање споменика
Драгољубу Михаиловићу и Цвијетину Тодићу. А не да се и данас такмичимо ко ће
више садница засадити на партизанском гробљу, па се често то залива, чисти,
коси трава, полаже цвијеће итд. Обнављамо партизанске споменике, а једини
браниоци Озрена у Другом свјетском рату су „зарасли и даље воде герилски рат
окружени шумом“.
6.
ОБРАЗОВАЊЕ, СПОРТ И КУЛТУРА
Пружити подршку образовним
догађајима и установама које се баве образовањем. Школе морају бити осигуране
материјалним средствима и морају имати више буџетских средстава из Општине.
Када је у питању расподјела буџетских средстава сви ћемо се сложити да не може
неки спортски колектив повлачити више средстава од рецимо једне основне школе.
Ваљда на први поглед можемо закључити шта је важније.
Још увијек се намеће потреба за
спортском двораном на простору општине, која би имала вишеструку функцију и
нарочито доприносила развоју спортова који се одвијају у затвореном простору.
Домови културе требају већу
финансијску подршку нарочито за потребе чишћења и одржавања. Можемо бити
задовољни са садржајима које имамо када су у питању спортски и културни
догађаји, за нашу малу средину и овај број становника, то је сасвим довољно.
Подржати ликовно стваралаштво
на Озрену јер показало се да за то свакако имамо потенцијала и када су у питању
стручна лица која могу то успјешно да воде. На нашој листи је и академска
сликарка Сања Катанић, а свакако имамо довољно и талентоване дјеце. Имамо
неколико ликовних саборовања у току године гдје на Озрен дођу познати умјетници
и одушеве се боравком овдје.
Спортски клубови и друге организације
требају да у складу са растом буџета имају још већу подршку. Да подршка буде
равноправна свима, а мјесечне дотације буду прецизне и на вријеме за све
клубове равноправно.
Свакако не треба давати подршку
клубовима који опстају на увозу и плаћању играча са других простора, посебно из
Федерације, јер нема никаквог смисла да буџетска средства користе људи који не
живе на нашој општини. А наша дјеца да сједе код куће и да немају могућност да
играју у тиму. Спорт који опстаје на тој основи нема никакву будућност и треба
таквим организацијама ускратити финансијску подршку, а ако треба развијати неке
друге спортове за које имамо потенцијал и услове.
Када можемо ми планинари из
свог џепа да издвојимо по 50 КМ за превоз, плус за храну, да одемо на Маглић,
Волујак, Дурмитор итд. можете и ви да играте са домаћим играчима без накнада, а
те паре што дајете дјеци из Федерације да се уложе у нашу дјецу и њихови услови
да се побољшају у спортским колективима.
Надам се крају скупштинским
расправама о томе како нису видљиви, или су несразмјерни приходи и расходи код
образовања, туризма, спорта, информисања и културе. Полуписмени одборници ће
схватити о каквој је фабрици овдје ријеч, шта она производи, који је њен крајњи
производ, а који се директно не продаје на тржишту па није видљива ни његова
цијена. Имамо одборника који су научили да тргују са свим могућим робама, па и
себе и свој повјерени глас од народа да продају по некој доброј цијени.
Ово је било једно разматрање проблема
који нас очекују у наредном периоду и да их скинемо са дневног реда уз изабрану
власт по вољи већине, а која буде управљала Општином Петрово. Доста тога је
пропуштено, али постоји довољно смјерница и надам се добрих приједлога. Ја као
кандидат за одборника на листи Српске радикалне странке - „Српска у сигурне
руке“ ћу подржати све оно што буде у циљу побољшања живота у нашој општини, а
све ове смјернице су у том циљу и написане. Моју личну подршку за начелника и
скупштинску већину која ће бити формирана након избора ће имати они који добрим
дијелом прихвате идеје представљене у овом тексту.
