Црвени терор

Лијепо је доћи до сазнања како функционише општинска обавјештајна служба СНСД-а Петрово. Само морам признати нисам знао да је интернет толико под присмотром тих болесника, нарочито популарни Фејсбук. Долазило је раније до позивања у "биро" на ислеђивање некадашњих чланова ове секташке организације јер су се усудили да мало реалније сагледају општинску слику. То је било за њих јеретичко мишљење. Пошто је интернет изгледа постао мало јаче средство за борбу против лажи, ево и ја ћу се убудуће потрудити да га користим за те сврхе. Иако то већ дуже радим, сада ћу мало интензивирати ту своју активност. Можда и мене неко позове на ислеђивање. Када може Рајко Васић да пискара на свом блогу, може и још један Васић.

Повод за први текст је сазнање како је спријечен мој пријем за приправника у Административну службу општине Петрово кроз Пројекат Владе Републике Српске. Пошто сам остао један од ријетких на бироу ове мале општине, са високом стручном спремом (тачније 2 године висим на тој бесмисленој институцији), тешко ме је било избјећи код посљедњег пријема приправника. Али пошто код данашњег запошљавања не важе нормална правила, бирои за запошљавање су давно изгубили своју функцију, тако се и овдје то није гледало. Када је требао доћи ред за мој пријем, мој случај се нашао на столу "нашег" начелника. Међутим обавјештајци су већ имали мој досије који је стигао до чела странке и потурен начелнику који о свему томе одлучује. Гдје ћемо примити "тог малог" видите шта он пише на интернету. И наравно као и увијек братија је била сложна у обрачуну са неистомишљеницима, који нарушавају једнопартијски црвени терор.
Пошто је изгледа званична политика ове општинске администрације расељавање и ово мало младих становника наше општине, упуштају се у пријем људи који званично живе у Добоју. Тако је било и прошли пута, а и овај пута се десило исто. Врло мудро са њихове стране. Толико о борби за Озрен и Општину Петрово. Никакво чудо јер су многи у тој администрацији себи обезбједили станове у Добоју и једва чекају да напусте ову сиромашну општину, након наравно њене обимне пљачке од стране истих.

Избори су прошли тако да моја борба није у сврху неке кампање. Надам се да ћу бар мало народу отворити очи у наредном периоду. Нарочито се обраћам младим људима, коју су већ запали у ову пропаст или ће тек запасти овом промашеном политиком. Обраћам се и онима који себе сматрају нормалним да праве спискове и гласове прикупљају за људе из Добоја. Поставља се питање гдје ту нормалност. Ред је да се схвати да наша гузица није најважнија у читавој причи. Да нама никада неће бити добро ако је нашем комшији лоше. Ред је да постанемо морални, часни и слободни, а не дупеувлакачи, улизице, полтрони каквим нас прави ова општинска власт.