Шерпаси, лавине и нови видици

Мон Блан, фото: М. Васић

Текст преузет из: Blic Žena, broj 323, 24-30. januar 2011.

Аутор текста: Иван Јовановић, новинар "Блица" и "24 сата"

Једне суботе, док сам варио пилетину (супер су им оне кесе са зачинима а без уља, греши ко није пробао) и жалио над губицима после ни сам не знам које безуспешне уплате кладионице, дошао сам до закључка да је освајање женског срца једнако освајању планинског врха. Па и сам Његош, овековечен као велики женскарош, рекао је: "Ко на брдо ак' имало стоји, више види но онај под брдом". Па како не веровати човеку који, према легенди, ожиљак изнад ока дугује љутитој жени која није прихватила његов загрљај, а не паду с коња, како би више приличило једном Црногорцу.

И отуда ми уопште није јасно женско оптуживање мушкараца, који су се наводно променили након што су осетили сву сигурност њиховог загрљаја (врха). Помињу опуштене стомаке, нагло смањење пажње, а о учесталости и квалитету секса и да не причамо. Што је најгоре, такве приче крећу већ након месец дана виђања, што је својеврсни скандал.
Сматрам да након голготе коју мушкарац прође женски праг толеранције на његово одмарање и прикупљање снаге за нове изазове (кад ћемо почети да живимо заједно, где ћемо на летовање и, јуху, ја на овом прсту не видим ништа) мора да буде знатно већи.
Имао сам прилике да разговарам са бројним алпинистима који кажу да је планина немилосрдна док се не попнеш на врх и не упознаш сву лепоту уложеног напора. Обузме те осећај самозадовољства због успеха, поглед је невероватан и пожелиш да ту останеш до краја живота. Са женом је исто. Ту су бројни успони, лавине, па некад чак ни водичи шерпаси (њене другарице које посредују у освајању срца) не могу да гарантују успех мисије.
А када после много сметова коначно дођеш до њеног срца, желиш да уживаш у свим благодетима које тај врх пружа.
Али неее...
Не дај боже да се одмориш. Као и сваки планински венац, и жене имају више врхова и свом планинару који се тек попео на прву базу указују на нове врхове и изазове.
Уместо да мушкарца пусти мало да се одмори након освајања њеног срца и на фин начин му укаже да њено срце има више врхове, она га фактички без минута одмора шаље у нове врлети.
А шта је ту проблем по жену? Освајањем њеног срца, мушкарац спознаје све проблеме тог успона. Он више не жели да се умара око исте и најрадије би освајао нову планину, коју је спазио док се пентрао по стрмим странама њеног срца.
Хм, види, доселила се нова комшиница...

План рада за 2011. г.

ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО

"ОЗРЕН - КРАЉИЦА 883"

П Е Т Р О В О

Датум: 10.1.2011. г.

Број: 06/11

ПЛАН РАДА

ПЛАНИНАРСКОГ ДРУШТВА "ОЗРЕН - КРАЉИЦА 883" ПЕТРОВО

ЗА 2011. ГОДИНУ

У овој 2011. години планирамо да реализујемо наше редовне акције, али и да реализујемо и неке које смо пропустили у 2010. години. Циљ ће нам бити да организујемо успоне и на планине на којима нисмо до сада били, или бар нисмо имали неко масовније учешће при посјети тим планинама.

Јануар мјесец је резервисан за неке акције на планини Озрен, прије свега чека нас Божићњи успон на Краљицу и вјероватно још неколико излазака на наш најпопуларнији врх. Почетак године ћемо искористити да организујемо и редовну годишњу Скупштину друштва. У фебруару ћемо се организовати код одласка на акцију Поход у Пјеновац у организацији ПЕД „Ацер“ Власеница - планина Јавор. У марту нас ове године чека за Теодорову суботу организовање успона на Дан друштва (Теодорова субота), ове године је и јубилеј 10 година од оснивања друштва. У априлу планирамо једну еколошку акцију (највјероватније уређење излетишта код манастира Озрен). У мају одлазимо на Фрушкогорски планинарски маратон. Мај је такође резервисан за обилазак стаза нашег Озренског планинарског маратона, контрола и поправка маркације. Сваке године првог викенда у јуну организујемо међународни и традиционални Озренски планинарски маратон (3-5. јун), затим ћемо учествовати на Слету планинара на Виторогу и крај јуна је планирано учешће на традиционалном Видовданском успону на Маглић. У јулу планирамо учешће на акцији у организацији ПД „Видета“ Србац - око Петровдана, затим на Петровдан организовање нашег Петровданског успона на Краљицу, планирамо и учешће на акцији Липовачки сусрет планинара у организацији ПД „Чичак“ Челинац. Пошто су викенди у јулу сви заузети планинарским акцијама, потрудићемо се да један дио чланства ипак учествује и на ноћном успону на планину Ртањ (Србија). Од неких виших врхова које планирамо посјетити у периоду јул-август-септембар, то је прије свега период када ће бити организована експедиција Планинарског савеза Републике Српске на неки значајан врх у иностранству, гдје планирамо да имамо и наше представнике. Затим планирамо успоне и на значајне врхове преко 2000 м/нв у оквиру акције Трансверзала Волујак и акције у организацији Планинарског друштва „Лелија“ Калиновик. Септемабар је мјесец за наше незаобилазне акције на планини Озрен: марш „Стазама егзодуса“ (Тумаре-Стог) 10. септембар, обиљежавање страдања од НАТО агресије на Краљици (7. септембар) и учешће на акцији у организацији ПЕД „Преслица“ Добој - Дани чаја на Озрену. И до краја године планирамо учешће и на Козарском планинарском маратону и крајем децембра акција на Мотајици.

Свакако као и сваке године искрснуће неки добри позиви за планине на којима до сада нисмо били, тако да морамо бити спремни и на евентуалне измјене овог плана.

У току године организујемо више акција на маркирању стаза на Озрену. Приоритет ове године је маркирање стазе Манастир Озрен - Јаменичка јама (спелеолошки објекат) - Борната коса - Краљица. Затим маркирање стазе која се често користи при силаску са Краљице (Краљица - Озрен камен - Дебела коса - Крешнице - Манастир Озрен).

И ове године настављамо са уређењем планинарског дома на Краљици, прије свега рад на измјештању кухиње у намјенску просторију, оспособљавању мокрог чвора, завршни радови на камин сали.

СЕКРЕТАР ДРУШТВА

Миломир Васић

ПРЕДСЈЕДНИК ДРУШТВА

Јово Николић

Извјештај о раду за 2010. г.

ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО

"ОЗРЕН - КРАЉИЦА 883"

П Е Т Р О В О

Датум: 31.12.2010. г.

ИЗВЈЕШТАЈ О РАДУ

ПЛАНИНАРСКОГ ДРУШТВА "ОЗРЕН - КРАЉИЦА 883" ПЕТРОВО

ЗА 2010. ГОДИНУ

Планинарско друштво „Озрен - Краљица 883“ Петрово годину 2010. започиње са јануарским традиционалним успоном на на наш врх Краљица. У фебруару одржавамо редовну годишњу Скупштину друштва и прослављамо Дан друштва. Можемо слободно рећи да смо на овај дан имали до сада највећу посјећеност од свих ранијих излазака на Краљицу за Теодорову суботу. Наш планинарски дом, који је иначе значајног капацитета, био је тога дана мали да прими све госте, који су дошли са свих крајева, из Српца, Бања Луке, Добоја, Тузле...

Одазвали смо се и позиву на еколошку акцију у организацији ПЕД „Преслица“ Добој. Радили смо на маркирању стаза на планини Озрен. Углавном су то биле припреме стаза за Озренски планинарски маратон.

Ова година ће свакако остати обиљежена по улагањима у планинарски дом на Краљици. Организовали смо неколико акција у току године на уређењу дома. А можемо се похвалити да су капиталне ствари урађене на обнови девастираног дома. Тако да је урађена нова столарија, реконсруисана камин сала и кренуло се у опремање соба које ће се радити у приватној режији.

Успјешно и ове године организујемо нашу најзначајнију манифестацију Озренски планинарски маратон. Затим ту је и традиционални Петровдански успон на Краљицу.

Од акција учествујемо на успону на Михајловац у организацији ПД „Механизам“ Котор Варош, Слету планинара „Тавна 2010“ у организацији ПЕД „Мајевица“ Бијељина, акцији Дани чаја на Озрену у организацији ПЕД „Преслица“ Добој, маршу „Стазама егзодуса“ у организацији Завичајног удружења Завидовићана - Добој, обиљежавању 7. септембра - НАТО бомбардовање Краљице у организацији Општинске борачке организације.

Наши чланови учествују појединачно и на акцијама: Поход у Пјеновац - Власеница, Фрушкогорски планинарски маратон, Видовдански успон на Маглић, успон на Боботов кук (2523 м/нв) на Дурмитору, Трансверзала Волујак гдје су испењали 4 значајна врха преко 2200 м/нв (Велика Власуља, Велики Витао, Трзивка и Трновачки Дурмитор), успон на Кучки ком, Слет планинара „Требевић 2010“, успон на Велики Столац - Вишеград, Козарачки камен - Мраковица, Бјелашница и Мотајица.

Најзначајнији успјех у овој години је учешће нашег члана Далиборке Недић у експедицији Планинарског савеза Републике Српске „Алпе 2010“. Иако је она ишла преко друштва „Преслица“ Добој, пошто је дугогодишњи члан и нашег друштва, ову акцију слободно можемо књижити и на наше друштво. Ова експедиција је обухватала успон на Гросглокнер (3798 м/нв), Доломите - Мармоладу и Велебит.

У овој години уводимо и избор најактивнијег планинара и планинарке у току године. Та титула је ове године припала Далиборки Недић из Добоја (планинарка године) и Мирославу Спасићу из Петрова (планинар године). Они су били најактивнији чланови друштва у 2010. години.

Оно што у 2010. години можемо навести као и не баш најбоље је ниска наплата чланарина. Примјетан је пад броја чланова, тако да се мора више радити на омасовљавању организације и масовнијем учешћу на акцијама у 2011. години.

Извјештај саставио:

Миломир Васић, секретар ПД

Овјерио:

Јово Николић, предсједник ПД

Резултати анкете бр. 1

Да ли СНСД-ова власт у Општини Петрово добро ради свој посао?

да 9 (37%)
не 15 (62%)

укупан број гласова: 24

Дочек Нове године на планинарски начин

Мала Клековача 1761 м/нв

Пише: Миломир Васић - Мики

Два члана планинарског друштва "Озрен - Краљица 883" Петрово, Миломир Васић - Мики и Мирослав Спасић - Тигар одлучују да дочекају међународну Нову годину на планини Клековачи. Био је то дочек, а слободно можемо рећи и планинарска акција у организацији Планинарског друштва "Чичак" Челинац и ПАК "Самит" Бања Лука. Пошто смо добри пријатељи са члановима ова два друштва рачунали смо да ће на овај начин и дочек бити одличан.
Искрено, ја већ дуже година нисам неки еуфорични љубитељ ових прослава, али када је искрснуо овакав позив тешко ми је било да одолим. Била је то понуда за дружење са пријатељима, добрим људима - планинарима, а и добро планинарење на привлачну Клековачу на којој до сада нисам био. Алтернатива ми је био пут Праг - Беч - Будимпешта, тачније дочек у Прагу. Убјеђен сам да је Клековача била бољи избор. Била је то прилика да се побјегне и од учмале урбанизације, задимљених угоститељских објеката и вјештачке атмосфере у њима.
Сам повод није толико ни био битан, важно је било дружење и планина. Ми Срби имамо и своју Нову годину 14. јануара која ми је много дража. А мало дубље када прочитамо нешто о тим датумима и календарима доћи ћемо до тога да до сада није урађен ни један тачан календар. Тако да се не треба превише оптерећивати датумима јулијанског или грегоријанског календара. Наш велики научник Милутин Миланковић је урадио најпрецизнији календар, али пошто је био Србин, католичко-протестантски Запад тај календар никако није могао да прихвати. Ипак морамо се мјерити по неком календару па тако ћу споменути и неке датуме овдје.
И тако, кренусмо ја и Тигар ка Клековачи 30. децембра 2010. године, у 23:15 из Петрова. До Добоја нас је на воз довезао Бошко Васић. У Добоју чекамо воз уз разговор са музичарем из Драгаловаца, који чека исти брзи воз којим и ми идемо. Пошто је у питању Тигров колега имали су доста заједничке приче, пречешљали су читаву нашу музичку сцену. У Бања Луку стижемо 31. децембра око три часа иза поноћи. Одлучујемо се да прегурамо два часа вишка у станичној згради. Очекивао сам да ће бити неко гријање у овој згради, међутим ништа од тога. Ипак ово стање не приличи једном граду као што је Бања Лука. Такође у ово глуво доба на станици и у њеној близини не ради ни једна кафана до 6 часова. И то је показатељ у којој се кризи налази наш жељезнички превоз. Нема превише тих ноћних линија тако да нема ни економске исплативости у и око станице. Данас скоро свако има властити аутомобил, све је мање људи и организација које путују, нарочито возом. Отворили су нам границе, имамо међународне линије али што је најгоре новца, а ни жеље нема. Заиста је неизвјесна будућност овог саобраћаја код нас. Лежимо тако у хладној згради на клупама са размакнутим летвицама и Тигар долази до закључка да би нам у овој ситуацији боље одговарало да летвице нису размакнуте јер између њих струји хладан ваздух. Ја размишљам о самој згради, непотребној њеној висини што је проблем код гријања, хладним "модерним" материјалима у њој: жељезу, стаклу и мермеру. Тако је то са модерним, увијек је некако хладно. Долази ми у мисли жељезничка станица у Москви, када сам чекао воз за Санкт Петербург, станица гдје имају посебне, топле просторије са креветима за спавање. Далеко смо ми од тих потреба и тог стандарда. И тако ја у мислима, а Тигар је у својој врећи успио и заспати, пребисмо та нека два часа, морам признати брзо прођоше с обзиром на услове.
У 6 часова стижемо на мјесто окупљања у центру, затичемо Ранку, а касније пристижу и остали. Екипа се окупила, Чики пали комби и правац преко Мањаче ка западу. Чики даје све напоре да нас извуче што ближе планинарском дому. Услови и пут врло тешки. Ипак успјевамо изаћи близу дома уз жртву звану ауспух, који је отпао. Планинарски дом се налази на 1560 м/нв, у врло лијепом амбијенту, а и самој грађевини ништа не недостаје. Дом је у власништву Планинарско-скијашког удружења "Славко Дешић" Дрвар. И ето нађосмо се на територији општине Дрвар, а сам дом касније кроз позитивну зезанцију доби назив "ДискоКлека".
Након смјештаја, вруће чорбе и лаганог загријавања за прославу, дође и вријеме за успон на Велику Клековачу 1962 м/нв. Клековача је иначе наша највисочија планина у западним крајевима. Успон је планиран тако да тачно у поноћ будемо на самом врху. Чики је поставио одличан темпо, па смо то и испоштовали, тако да нисмо морали да се смрзавамо на врху чекајући поноћ. Најбоље жеље пожелисмо на самом врху Клековаче. Након стандардних планинарских ритуала на врху силазимо у "ДискоКлеку" гдје се наставља славље. Ујутро 1.1.2011. г. без неког јаког мамурлука (јер планина лијечи све болести, па тако и ову) крећемо ка врху Мала Клековача 1761 м/нв. Али ипак није могло без шале, па настаде и термин "мамуријални успон". Вријеме фантастично. Успјешно излазимо на врх, мало нас шиба јачи вјетар па се не задржавамо превише дуго. По повратку у дом поново дружење уз одличну свирку Драгана Кузмановића - Чикија на акустичној гитари.
Сутрадан, 2.1.2011. г. крећемо ка Бањалуци уз предивне утиске са незаборавне новогодишње планинарске акције. Све то је успјело захваљујући добром друштву у саставу: Чики, Мики, Тигар, Данка, Драган, Зуба, Биља, Жељка, Ранка, Љубо, Бојан и Владо. Значи нас 12 из планинарских друштава: "Чичак" Челинац, "Самит" Бања Лука, "Озрен - Краљица 883" Петрово, "Видик" Мркоњић Град, "Козара" Бања Лука и "Славко Дешић" Дрвар. У повратку без проблема стигосмо у Бања Луку, гдје се опростисмо до наредне акције. Ја и Тигар настависмо путешествије до нашег Озрена са Жељезницама Републике Српске. У Бања Луци нам се створило слободно вријеме до воза, тј неких 5 часова. Нашли смо се са мојим пријатељем Мирком, затим се нашао и Француз и проведосмо то вријеме обилазећи квалитетне бањалучке локале, уз добру цугу и музикицу уживо.
У Добоју нам се воз поклопи са нашим возом за Петрово и тако у раним јутарњим часовима стигосмо кући 3.1.2011. г. Акција је успјешно окончана, прави дочек Нове године на планинарски начин. Био је то иначе први дочек Нове године послије рата у планинарском дому на Клековачи, по информацијима одличног домара Љубе. И надамо се да ћемо у овој 2011. години провести што више времена у планини, а и да се међу планинарским друштвима рашири дочек Нове године у планинарском стилу.