Географија?

Аутор: Миломир Васић

30.3.2011. г.

Дневници од 30. марта 2011. године донесоше двије, мени значајне информације. Прва да је у Бањалуци одржана изложба одбијеница за посао, а друга да је Влада одлучила да стопира упис на поједине факултете, тамо гдје је већ „произведено“ превише кадра. И једно и друго дотиче мој живот. Кажем живот, јер данас младом човјеку онемогућити запослење је исто што и онемогућити му да нормално живи. Нарочито то тешко пада младом човјеку који заврши факултет, јер је уложио значајна средства, вријеме и труд за своје школовање.

На ову изложбу одбијеница, иако сам имао лично позив од организатора, нисам се одазвао. Чули су они преко једног мог пријатеља да сам постао познат сакупљач ових папира и да сам дошао до бројке преко шездесет. Нисам отишао јер нисам имао воље за то, а није ми баш више ни тако једноставно доћи до Бања Луке.

Друга информација ме је потакла више на размишљање. Влада је већ раније најављивала нешто слично, али није спроведено. Причало се код нас на факултету о томе још док сам студирао. Сада обећавају да ће бити спроведено. На неким факултетима или боље речено у мом случају смјеру ће бити стопиран упис, мало суровије звучи укинут студијски програм. Завршио сам Природно-математички факултет у Бањалуци, одсјек за географију, смјер наставни - професор географије, тачно прије двије године и 99 дана. Толико траје и моја потрага за послом и безнађе које проживљавам. До сада преко шездесет одбијеница, већина у струци, нешто и ван струке. Овај мој смјер је сада на тој владиној листи. Кадра има ко зна за колико деценија, тако да је до посла у струци врло тешко доћи. Што је најгоре и даље тече немилосрдна „производња“ у Бањалуци и Источном Сарајеву, гдје у Републици Српској има овај смјер.

Када сам уписивао овај факултет нисам превише размишљао о запослењу, а и мислио сам да неће бити проблема. Ишао сам срцем као што увијек идем кроз живот, љубав је пресудила, а ни данас се не кајем јер сам изабрао дивну и корисну науку. Сада када ме ученици који завршавају средњу школу и њихови родитељи питају за избор факултета, ја остајем помало затечен. Тешко је некога савјетовати при тако важној животној одлуци. Још је незгодније ту одлуку препустити ученику у тим годинама. Најбоље је када држава те ствари преузме у своје руке, када се упис обавља плански и за потребе тржишта рада. Није данас лако доћи до посла ни са другим факултетима, уопште знање више није на цијени. Други су начини успјеха и доласка до посла, свима нама познати.

За вријеме студија посветио сам се максимално географији, науци коју заиста изузетно поштујем. Нажалост, фактора је много који су је угрозили и довели на маргину. Међутим без ове старе науке се сигурно не може и њен некадашњи сјај ће доћи до изражаја. Ова наука ће свакако бити угрожена овом одлуком о заустављању уписа, јер заиста не знам шта ће бити са научно-наставним особљем на факултету. Са друге стране када сагледам своју судбину и многобројних колега не могу да будем против одлуке која ће ми бар потенцијално дати већу шансу за запослење. Жао ми је што је морало до овога доћи. Одговорних је много, могла је држава и раније да планира уписе на факултете. Они који су водили ове сада угрожене смјерове могли су више ићи на квалитет, а не квантитет. Да је среће па да нам је и природни прираштај бољи па да можемо рачунати на повећање дјеце, а тиме и школа и посла у просвјети. Нажалост ништа од тога.

У сваком случају моја свесрдна подршка Влади за преузимање у своје руке планирања образовања и запошљавања. Такође вријеме је да се и бироима за запошљавање додјели њихова права функција. Да се за почетак уведе бар приоритет при запошљавању, ко има више времена проведеног на бироу да има приоритет код запошљавања. А не да се даје толика моћ директорима, који ту моћ углавном злоупотребљавају када је у питању запошљавање у просвјети. Надам се да ће сређивање свега овога довести једног дана до мог првог запослења.